4. HAPPY BIRTHDAY TO ME!!

Probudilo me blještavo sunce, ali i Evelynin piskutav glasić.
-Buđenje- rekla nam je.- dan je tako prekrasan. Ne smijemo izgubiti ni najmanju sekundu vremena.
Da, baš mi je to trebalo. Prva subota u Hogwartsu, a ne mogu se ni naspavati kao čovjek. A, čovjek sam, zar ne??
Polako sam se budila, a onaj crni ponedjeljak, još mi je brundao u sjećanjima.
Cijeli tjedan sam izbjegavala Starza, a mogu reći da mi je i uspjelo. Bilo je problema kad sam trebala otići do Alexandre i Draca, pa bi nam se pogledi tu i tamo sreli. Ali, odradila sam to najbolje što sam mogla. Nekad mi se pokušao i obratiti, ali izbjegavala sam to na najbolji mogući način.

Onog smrtonosnog dana, kad smo se Nessa i ja vratile iz perivoja, morala sam cijelu dramu prepričavati Evelyn. Poslije toga me je i Alexandra htjela saslušati, a ni Lulu nije mogla sakriti znatiželju. Draca to nije ni zanimalo. Ne bih mu ni rekla, ipak on je dobar sa Starzom. May nije zadovoljna mojim ponašanjem. Alexz je preopterećena drugim stvarima. Arnoldu je sve to smiješno. A John je novi, pa ga ne mogu odmah rešetat pitanjima. Ali briga me! Svatko od njih imao je pregršt komentara, od kojih nisam pola čula. Da sam ih željela slušati, saslušala bi ih. Ali, stvarno su bili dosadne.

Ovih dana je na predavanjima također dosadno.
Ooms nam sada predaje Snape.
Većina bi se sad pitala, tko onda predaje Čarobne napitke? Ali stvar je u tome, da on predaje oba predmeta. Ali, briga mene, drag mi je on.
Samo, on i moj otac nisu baš najbolji prijatelji. Tako, svaki put kad me prozove prezimenom, osjećam gorčinu u njegovom glasu. Ne znam zašto mu moje prezime smeta. Vjerojatno zbog oca. Ali, osjećam da je tu još nešto.
Čarobni napitci su malo zabavniji, iako mi je Ooms najdraži predmet.
U četvrtak smo na Čarobnim radili Višesokovni napitak. Iako sam ga radila tisuću puta, i tada mi je bilo zabavno.

Stalno razmišljam o Orlandu.
Mogla bih nešto pokušati. Nikada mi se nije dogodilo da me muški odbio, pa se nemam oko čega brinuti. Sad kad se sjetim nekih stvari, shvatim koliko sam momaka imala. Bila sam s Arnoldom i Dracom iz našeg društva. S Thomasom- kojem se dogodilo da ga je cura odbila, upravo kada je bio sa mnom. S Bradom sam isto bila i požalila. Stvarno je umišljen! Ima još jedan dečko, ustvari dvojica, ali ne mogu im se sjetit imena. Mislim da je to to. Da, valjda.
Pitam se koliko je muških Evelyn imala. Stvarno se trebamo napričati. Znam tako malo o njoj.

Ponekad se toliko mrzim!
Uz toliko problema koje imam, ja mislim na muške i na ostale nevažne stvari. Pa, nije baš da mi to nije važno, ali mnogi mi govore da ne shvaćam pravi smisao života.
Moj smisao život je zabavljati se, piti, imati dečke… Ako se to drugima ne sviđa, nije moj problem. Već mi je dosta toga da mi se miješaju u život.
Ako ti se ne sviđa moj način života, ili ne želiš biti dio njega, samo odi. Da li ja nekoga zaustavljam?? Mislim da nisam.
Sad opet mijenjam pravac života.
Možda su oni u pravu. Ma ne znam. Najbolje se držati sebe i onoga svoga…

-Hajde Elinor!- započela je Evelyn.- Moramo požuriti na doručak. Toliko toga je pred nama.
-Pa, ako je toliko toga pred nama, i ako imamo toliko još vremena za živjeti, možda je to razlog da malo usporimo, jer ovako će me strefit.-. odbrusila sam joj.
-Pa, dobro. Ako ti tako misliš. Al', samo da znaš i Orlando je krenuo na doručak.
-Ček, malo. Onaj Orlando, Orlando McAdams, moj Orlando, on je krenuo na doručak? Cure, pa jesam li vam rekla da se požurite, nemamo cijeli dan.- na moje riječi su se nasmijale Nessa, Evelyn i Amelie.
Nas tri inače dijelimo spavaonicu. Ja, Nessa i Evelyn se družimo skupa, a Amelie je više kao vuk samotnjak. Nije mi jasno što ona misli sa svojim životom. Tako je lijepa, zgodna, a svojom puti, porculanske lutke, očara svakog dečka. Osim Starza, kojeg sam nažalost ja očarala.
Evelyn mi stalno brunda o tome- zašto mi se Starz gadi.
Pa zar nije očito? On me voli, zaljubljen je u mene. Ali on je moj najbolji prijatelj, nekoć bio. Ne možemo sad samo tako uploviti u vezu, kao što on misli. Kad se samo sjetim njegovih riječi: [/]Pa, na primjer, sviđaš mi se, ili žao mi je, u pitanju je drugi.[/I]
On je stvarno očekivao da mu kažem kako mi se sviđa. Ne govori Elinor Vivian Lily Potter svakome i u bilo koje vrijeme Sviđaš mi se.

Obukla sam svoju najdražu dekoltiranu majicu. Na nogama sam imala bordo starke, ipak je lijep dan, pa nisam željela martensice. Moje izrazito zgodne noge, uljepšale su jeans hlače, koje idu u pištolj.

-A, gdje ti ideš da si se tako uredila?- začuđeno me upitala Amelie.
-Na doručak. I uopće se nisam uredila. Al' ako bi to trebao biti kompliment, prihvaćam ga.- govorila sam izrazito visokim glasom. Na moju izjavu obe smo se nasmijale.

Krenuli smo iz spavaonice i došle u društvenu prostoriju.
Bio je tamo. Njegova valovita, smeđa kosa padala mu je niz obraze, a oči su mu zasjale.
Očekivala sam da ću se zasramiti, ali ne. Možda je to bilo zbog toga, što nikad nisam dozvoljavala, odnosno nisam željela dopustiti dečkima da saznaju kako su moja slabost. To im da onaj višak samopouzdanja, i zbog toga vladaju nad curama.

-Bok.- pozdravila sam ga.
-Oo, bok.- odvratio je.
Pogledao me od glave do pete. Mrzila sam kad to rade, al, što ja tu mogu.
Pogled sam prebacila na Evelyn. Nisam željela da on primijeti išta. Nisam željela da primijeti da mi se sviđa. Nisam željela da primijeti kako moje srce kuca u njegovoj blizini.
-Mogu te nešto pitati?- prišao mi je.
-Da, naravno. Samo reci.- bilo mi je ubrzalo.
-Ma, jedna Slytherinka organizira rođendanski tulum.- započeo je.- Pa, da li bi željela ići sa mnom?

Ček malo.
Da li je on mene upravo pitao želim li ići s njim na tulum?! Sanjam, da, sanjam.

-Pa,- navodno sam se premišljala.- može. Kad je tulum?
-Večeras u osam sati. Idemo u Hogsmade. Pokupim te u 19:30h, ako ti odgovara.
-Da, može. Nađemo se ovdje.- nasmijali smo se.

“Smireno“ sam išla na doručak.
Evelyn je rekla da ovo nije iznenađujuće.
“Daj, molim te, Elinor. Ti si cura o kakvoj svaki dečko sanja!

…

Poslije doručka, Alexandra je došla do mene.
-Hej, mačko. Mislim da bi trebala razgovarati sa Starzom.
-Ti dobro znaš da ne mogu!- odgovorila sam joj.
-Elinor,- strogo me opomenula.- ne možeš izbjegavati odgovornosti. Riješite to jednom za svagda!
-Samo reci kada.- nezainteresirano sam rekla. Pukao mi je živac od njihovog nagovaranja.
-Večeras u 19:30h.
-Žao mi je, ne mogu tada. Zašto ne popodne?
-Ok, pitat ću ga.
Okrenula se i krenula prema slytherinskom stolu.
-Alexandra!- doviknula sam joj.
-Da?
-Reci mu da ne želim da to pokvari prijateljstvo među nama.
-Dobro. Al' imat ćeš mu to priliku i sama reći.- namignula mi je.

Mislim da nije pravo vrijeme da joj kažem za svoj spoj s Orlandom.
Tako sam uzbuđena!
Ali, prvo pravilo:
Nikad to ne pokazuj!

…

Evelyn nam je isplanirala cijelo popodne.
Naravno, ja sam teška srca morala reći da ne mogu ići.
Iako, rađe bih izvršavala njen dosadan raspored, nego razgovarala sa Starzom.

Na krevetu sam našla malu omotnicu, na kojoj je crnom tintom bilo ispisano moje ime.
Otvorila sam je.

Elinor!
Pozivam te na proslavu svog 16. Rođendana…
Znam da si nismo baš najbolje,
al' pozvani su svi sa 6. i 7. Godine!
U 20:00h u Hogsmeadeu- kuća do Vrištave drašćare!
Na tulum se dolazi u paru, (nije obvezno, ali…)
Pa se nadam da ćeš već nekoga naći…
Alienor Tyler

Ček, ovo je Alienorin tulum.
Tulum cure, zbog koje svaki večer moram poljubiti Nessu u usta.
Najradije ne bih išla… al' posebna je prigoda, moj spoj.
Zar Starz ne ide na tulum?
Rekao je da se nađemo u 19:30h, a to je pola sata prije proslave.
A, vjerojatno se ne treba sređivati kao i cure. No, tko zna da li će ići. Ne znam s kim će doći. Vjerojatno će nekoga naći, jer nije on loš. Zapravo je veoma zgodan i lijep, ali ne moj tip.

…

Dan je bio predivan, iako se nad dvorcem navio mali, sivi oblačić.
Nadala sam se da bi mogao pasti pljusak.
Ipak, sunce svima donese veselje i radost, a kiša žalost i namrgođenost.
Meni je kiša više odgovarala. Jer, nisam podnosila svu tu sreću…
Do maloprije sam bila sretna. Orlando i ja idemo na spoj, možda ću riješit sve ovo sa Starzom i prestat će mi se gadit. Ali na sjećanje su mi navrli svi moji problemi. Svi ti ogromni problemi s kojim se moram nositi, i koje ne mogu sama riješiti!
Željela sam da oblak prospe kapljicu na moj dlan. Da dan postane surov i opasan poput mog zamaskiranog života. Jer i nebo je tamno, samo ponekad nosi tu sunčanu masku.
Da, sunce je maska. Kao što su i veselje i radost maska.
Kod nekih ljudi ta maska uspije prekriti glupi život. Ali ne i kod mene! Ja sam ga okusila i znam kakav je. Kad bih barem i drugima mogla pokazati njegovo pravo lice. A ne da žive u zabludi. U zabludi o predivnom svijetu… Upravo tako, zabluda o divnome svijetu.

Sviđale su mi se te riječi.
Toliko sam se zaokupila njima, da sam zaboravila da vrijeme leti.

Izišla sam iz sobe i krenula prema vijaduktu.
Starz me već čekao.
Osjećala sam da mi puls ide brže. Sivi oblak se proširio i počeo puštati male kapljice kiše. Većina učenika polako je krenula prema dvorcu, dok sam ja uživala. Zamahnula sam kosom, isprsila se, i ubrzala korak.
-Ej.- pozdravila sam ga.
-Bok.- odvratio je.
-Čuj,- započela sam.- Alexandra mi je rekla da trebamo popričati, i mislim da je u pravu.
-Da.- odgovarao je nezainteresirano.

Kako mrzim kad je neraspoložen.
Na sjećanja su mi počela navirati stara vremena, kad bih ga tješila.

Flashback

Stajali smo na livadi i pričali.
Starz je pogledavao prema djevojci koja je pokušavala uhvatiti njegov pogled.
Sunce je bilo visoko, i sijalo je svom snagom.

-Što je?- upitala sam ga.
-Ma ništa.
-Daj Starz, ne možeš meni lagati. Hajde, vrijeme je za ispovijed.
-Ok,- započeo je.-vidiš onu tamo djevojku?
-Da. To je Sarah.
-Pa, sviđa mi se.
-Opa. Kad se tebi netko sviđa, onda je to stvarno nešto. Ali, zašto si tužan?
-U tome i je stvar! Netko mi se sviđa.
-O, Starz. Zašto je u tome problem? Sviđaš se većini djevojaka u ovoj školi, možeš imat skoro svaku.
-Ali, ja ne želim svaku. Ja želim samo nju. A tko zna da li joj se sviđam.
-Naravno da jesi. Istražit ću to.- poljubila sam ga u obraz i snažno zagrlila.
-Jesi sad bolje?- upitala sam ga.
-Naravno, Elinor. Znaš da mi uvijek pomogneš.- još snažnije me zagrlio.

Iako je bilo sunce, uživala sam. Ja i moj najbolji prijatelj. Ima li ičega ljepšeg?

End of flashback

Kad bih ga barem sad mogla utješiti.
Al' ne mogu!
Ne mogu mu reći da se sviđa toj djevojci, jer znam da će ga ona zauvijek gledati kao prijatelja. Htjela bih ga zagrliti, al' postoji mogućnost da on to drukčije shvati.
Zašto Starz, zašto?
Zašto mi se sad moraš gaditi?
Zašto si me zavolio?
Zašto ne može sve biti kao prije?!

Ta pitanja su me i dalje mučila.
-Starz, meni je žao.- ponovno sam progovorila.
-Zašto?
-Pa,- progutala sam knedlu.- žao mi je što ti ne mogu uzvratiti ljubav.

Jesam li ja ovo upravo rekla?!
Bila sam sretna što sam to izbacila iz sebe, ali na neki način sam se osjećala šugavo.

-Ne moraš to raditi.- rekao je.- Znam da me ne voliš, i želio bih da budemo prijatelji.
-Ali, mi i jesmo prijatelji.
-Zašto si me onda izbjegavala ovih dana?
-Nisam te mogla pogledati. Žao mi je. Ali ja jednostavno volim drugoga.- zagrlila sam ga. Potom sam ga privukla sebi i poljubila.
Kao i u stara vremena.
Ali ovaj put drugačije. Na mene je navalio neki osjećaj i poljubila sam ga u usta.
Da, upravo tako. Zažvalila sam ga. Odvratio mi je takvom silinom. Osjećala sam obris njegovih usana na svojima. Nisam mogla vjerovati, al' osjećala sam se dobro.

Starz, koji mi se do malo prije gadio,.
Starz, kojeg sam do malo prije gledala očima prijatelja.
Starz,za kojeg sam mislila da je ne znam nije što, sad je bio Starz s kojim sam se sjedinila u jedno. Ne znam kakav je ovo osjećaj, ali ipak to nije ljubav.
Možda mi je jednostavno došao trenutak da provedem ono svoje pojebi pa odjebi.
Mislim da sam ovim još više pogoršala stvar, no nadam se da me upoznao u ovih 6 godina i da zna kakva sam.
Uostalom, dosta je brige za tuđe osjećaje. Zašto se netko ne bi brinuo o meni.
Žao mi je ako sam ga povrijedila, ali morat će to sam izdržati.

-Što bi ovo trebalo značiti?- upitao je.
-Sorry, samo me ponio trenutak.- odgovorila sam.

Vidjela sam da se ljuti, ali što ja tu mogu.

-Trebala bih poći. Jeli mi imaš još nešto za reći?- upitala sam.
-Ne, ali moram ti reći da se čudno ponašaš prema meni.
-Stvarno oprosti. Ponio me trenutak. Volim drugoga, žao mi je. Nadam se da ćemo i dalje ostat najbolji prijatelji.
-Da, i ja se nadam.
-Ćao!
-Bog.

Krenula sam prema dvorcu.
Iako bi većina ljudi sada imalo grižnju savjest, ja je nemam.
Život je zabava!!!

Evo novi post…
Znam da ste dugo čekali na njega, ali razlog zašto ga tek sad objavljujem je moj rođendan. Željela sam imati ultra dugi post, i to je kao mali dar meni za rođendan. Ludo, sama sebe darujem, hh. Post ima čak 2230 riječi i skoro punih šest stranica u wordu.
Danas mi je 14. rođendan, tek, iako idem u 8.razred. želim unaprid čestitat rođendan Martini (Amy), čiji je rođendan sutra…
Nadam se da vam se post sviđa, i stvarno sry što ga tek sada objavljujem, al nadam se da me kužite.
I još nešto…
Vjerojatno vas zbunjuje šta je Elinor čas ovaka, a čas onaka, al' razlog je taj šta je ona poput dvojne ličnosti. Zločesta, opasna, umišljena djevojka, možda je zapravo dobra, simpatična, vesela, samo se skriva iza te maske. Ako me nastavite čitati, saznat ćete kakva je ona zapravo.
Moran reći da mi je za ovaj post Alexz dala nadahnuće i inspiraciju. Pitate se zašto? Razlog je onaj njen osobni post, koji me posjetio na mene. Željela sam Elinor prikazati drukčijom osobom, baš onom osobom zbog koje u stvarnom svijetu ja i ostali patimo…

Vaša Elinor Vivian Lily Potter
Snažno grli*
Kiss*

<< Arhiva >>

Affichage pas moi

Autre...

Amis d'un autre monde...

Copyright ©

4. HAPPY BIRTHDAY TO ME!!